„Ako ti ne pamtiš...“, koliko sam puta čuo ovu uzrečicu. Jako puno, moj Miki, jako puno i to baš od tebe. Istina ne pamtim, ne mogu se sjetiti tog prvog susreta, kao da se dogodio u nekom drugom vremenu, ali se sjećam toliko dobrih stvari. Ni „Dalmatine“ nije bilo kad smo u autobusu znali pričati o svemu i svačemu. Pa i kad smo zajedno s Kumom Marinom po Rudešu govorili glasno (da ne kažem vikali) da se zna odakle smo došli ....
Koliko onda toga ima, dvadeset godina ... Manje-više, Pulja je još igrao, Ursić bio otvarač, Dale kapetan .... Koliko smo Nadinih generacija ispratili ? Nisi ti bio samo njihov fizioterapeut, čuj mene „samo“, ti si bio dobri duh ragbijaške obitelji, netko tko je uvijek bio spreman uskočiti bez obzira na situaciju, netko koga uvijek očekuješ vidjeti na S...