Mozaik Život

Njima sve smeta

Ne damo te gango naša: B.A.B.E. bi tile krojit kako ćemo mislit, pivat i govorit...

Njima sve smeta

Prugovo pored Klisa domaćin je Sabora ojkalice

U pismi se svašta pivat more,
lud bi bijo ko bi zamirijo.

Mladi Slavonac otpiva je bećarac, policajka ga tužila pa bi moga platit globu, a ona jedna iz udruge B.A.B.E. najavila da bi se bećarci mogli i minjat! Ma ko će minjat bećarac? Alo, babe i vištice, jeste li vi normalne? Onda biste i gange, rere i ojkalice minjali? A lipo van kažu gangaši: “Gango moja, i moj did te piva, pa i ja ću dok me bude živa.”

Eto, napalo nan naš bećarac, pitanje je dana kad će napast i ponos Dalmacije i Hercegovine, gangu i reru. Neke kratko ošišane babe tile bi krojit kako bismo mi tribali mislit, govorit i pivat. Po njima, sve ono šta je iz naroda ne valja, a sve ono šta prije baš i nije bilo prihvaćeno, sad je, dapače, poželjno i triba se, naravno, potpomoć.

Šta one oće?

Evo, čitan da je neki feministički portal Vox Feminae (jeste li vi ikad čuli ili vidili koje su to?) dobija od Ministarstva kulture 170.000 kuna potpore! Pitaj boga koliko su dosad od države para dobile ove B.A.B.E. šta laju po bećarcu, a sutra će po gangi i reri.

Kod nas je ovako: ako si, recimo, homić, lezbijka ili militantna feministica, i oćeš nešto pisat i proklamirat, evo ti, brajo (i seko), odma para od države! A zašto država umisto toga, kad joj već pritiče, ne bi šta para dala našin gangašima?

Za to bi, za razliku, imala i neko logično uporište, jer ganga je naše izvorno blago, koje i svit podržava. Citiran: “UNESCO traži da se ganga i rera, tradicijski načini pjevanja, prenose na mlađe generacije, jer su ugrožene.”

Znači, nisu neke B.A.B.E. naša zaštićena kulturna vridnost, nego upravo gange, rere, ojkalice i bećarci. A sad bi ih one, odakle in tolika drskost, još tile i minjat?!



Stručnjaci se uglavnom slažu o tome da su gange ostatak predslavenskog balkanskog pivanja. U antičkoj Dalmaciji, koja se prostirala i dijelovima BiH i Crne Gore, gangalo se i prije stoljeća sedmog. Hrvati su samo prihvatili starosjedilačke običaje.

Kad su došli i vidili šta je u điru, svidilo in se, pa su Klukas i Lobel odma s konja potegli iz bukare, stavili prst u uvo i zagangali: “Mala moja, kako se ne stidiš, ja je željan, a ti na njoj sidiš!” A Tuga i Buga odma odgovorile ženskon gangon: “Nemoj, lolo, ovde čekat jutra, znat će mater da si mi ga utra!”

I žene gangaju

Vidija san kako je jedan purger negdi napisa komentar u stilu: “Neš ti kulture kod bećarca i gange! U Francuskoj imaju Louvre i Mona Lisu, u Italiji kompozitore i slikare, a mi smo mačističko psovanje Slavonaca, Hercegovaca i Dalmatinaca proglasili kulturom!”

Dragi purgeru, nije baš tako! Prvo, UNESCO, primjerice, štiti i irski limerick, oblik poezije u kojemu isto tako ima masu beštimji i seksa, te francuske pučke pismice iz raznih pokrajina koje se po oštrini mogu nosit s našin najtvrđin gangama. To je jednostavno narodna tradicija.

Drugo, kad je svojedobno tribalo pravilno prevest Bibliju, jer prvi prijevod (tzv. “Itala”) nije ništa valja, od ciloga zapadnoga svita to je učinija upravo naš Dalmatinac, sveti Jeronim! I tako udrija temelje ciloj zapadnjačkoj kulturi.

Njegov prijevod, koji se u osnovi koristi i danas, zva se – Vulgata. U to davno vrime, kad je Dalmatinac Jeronim prevodija Bibliju za cili zapadni svit, u Dalmaciji smo već imali nekoliko stoljeća kulture. Za to vrime po purgerskome su kraju skakale žabe po barama, a stanovnici su živili na nivou kamenog doba, vjerojatno u nekin sojenicama. I tako se to kod njih nastavilo još jedno petsto-šeststo godina posli toga.



Treće: gange, rere i ojkalice nisu povlastica mačističkih muškaraca. I žene stoljećima gangaju. Sačuva se gotovo isti broj ženskih gangi ka i muških. Interesantno, kad san na društvenin mrežama povodom posljednjih događaja branija kolegu bećara i napa bezobrazne B.A.B.E., veću su mi podršku dale žene nego muškarci.

I to pametne, obrazovane žene. I njima je jasno da je blesav svako ko pomisli da će se naši bećarci i gange sutra moć minjat. Ako muški u pismi nekad i podbodu i uvride ženski rod, znaju njima naše žene itekako uzvratit. Kažu one: “Lolo moja, sliko svoga dida, ne bi tebe, rađe bi medvida!” A znaju žene i pozvat na “ono” kad muški sami nemaju dovoljno kuraže.

Nikako in uteć

“Cilo lito boli me komarci, evo zime, sada će muškarci!”, “Moj dragane, dobro me ubodi, ja sam mlada, ništa mi ne škodi!”, “Pletem, pletem, vuna mi u ruci, dođi, dragi, pa mi je razvuci!”, “Ja sam lane što voli seljane, seljak more duboko da ore!”, “Nigdi muška, a ja ležin gola, zabila bi nožicu od stola!”, “Sipaj, dragi, oko mojih buta, ne unutra, rano moja ljuta!”

Ili ona: “Moj dragane, ne budi baraba, di si više, zaspala je baba!”

Eto: stoljećima nikako od tih baba uteć!

PIŠE: ROBERT PAULETIĆ, FOTO: CROPIX

TOP 20 NAJJAČIH

Mala moja, brzo gaće svuci,
od Minkena držim ga u ruci!

Sakata me napravija ćaća,
treća noga do kolina kraća.

Zora sviće, ja iz tuđeg sela,
suva k.... i mokrih cipela.

Mala moja, stavi dasku na nju,
i nju sam ti probiti u stanju.

Malu moju pogodi granata
ispod pupka u centralna vrata.

Mala moja, digni nogu livu,
da ti utran guštericu živu.

Dođi kući iz Njemačke, tata,
poštar mater za guzicu hvata.

Mala moja, kako se ne stidiš,
ja je željan, a ti na njoj sidiš.

Lola ruku ispod suknje meće,
sa datumom danas nema sreće.

Legla koka na dvadeset jaja,
pile moje, i ti ćeš na dvoje.

Više volim moje male ono
nego crkvu i crkveno zvono.

Mala mi se gaćicama klela,
dala bi ti da sam je načela.

Otkad selom veterinar šeće,
krava bika ni pogledat neće.

Mala moja, materina diko,
dođi meni, natrat ću ti mliko.

Nema, mala, ledine u gaju
di se tvoja leđa ne poznaju.

Popela se divojka na drvo,
drvo ravno, vidi joj se glavno.

Mala moja iz Donjega Muća,
digni nogu da ti vidim pluća.

Napreduje divojka u znanju,
prvi razred, već u drugom stanju.

Nema, mala, ledine ni gaja,
di mi nisi promišala jaja.

Mojoj maloj na gaćican piše:
prvog maja bit će rasprodaja.

Naslovnica Život
Page 1 of 2FirstPrevious[1]2Last