Lipo smo svi mumali, a sad detoksikacijon! Red je malo i popustiti s kaloričnim kanonadama sebe samih

stdClass Object ( [id] => 1155843 [title] => Lipo smo svi mumali, a sad detoksikacijon! Red je malo i popustiti s kaloričnim kanonadama sebe samih [alias] => lipo-smo-svi-mumali-a-sad-detoksikacijon-red-je-malo-i-popustiti-s-kaloricnim-kanonadama-sebe-samih [catid] => 270 [published] => 1 [introtext] => [fulltext] =>

Skakućući u valcerskoj trodobnoj mjeri prema dočeku i proslavi Nove godine ilitiga Mladoga lita – doduše sve slabije, ovako poslovično oteščali pošto smo se pošteno ugojili 'apostolski' svetkujući za trpezom božićne blagdane – red bi bio nakon mentalnog prekomjernoga granatiranja vlastitog tijela u bespoštetnim topničkim napadima hedonizmom, malo i popustiti s kaloričnim kanonadama sebe samih.

Svetkujući blagdane apostolski – dakle, bez posta! – teško odvajamo noge od poda, kao tabane od dna kad trčimo u plićaku… Štoviše, i guzicu s nešto više muke podižemo s dvosjeda, trosjeda… nakon što smo se ovih dana pretvorili svatko u svojeg dvojeda, trojeda…

Kućna psalamska antifona u dalmatinskom gastronomskom božićnom bdijenju, bijaše: 'Živo mi se jede za sve!' Što će biti s pandemijom? Mi, jedemo… Hoćemo li dogodine ući u Šangaj… pardon Šengen? Mi, jedemo… Hoćemo li se moći slobodno kretati bez movid… pardon kovid- putovnica? Mi, jedemo… Hoćemo li morati primiti luster… pardon buster- dozu pelcovadure?

Da bi reč rekel: 'Jede mi se!'

I bi tako…

Pa bude večer Badnja, pa Božićna… dan, treći… I vidje Dalmatinac da je dobro. I bijaše vrlo kuntenat. I, zamisli Dalmatinac da bi već i za Staru godinu, na Svrhu, pa onda i već sutradan, na Novu godinu ilitiga Mlado lito, opet moglo biti dobro… I reče

Dalmatinac: 'Jede mi se!'

I rasprosti Dalmatinac...

I bi tako… Rasprostri Dalmatinac jela svakovrsna, poreda ih po gvanćerama uzduž stolova, svako prema svojoj vrsti, i, poštujući ravnopravnost stolova, reče: 'Jede mi se!'

Vidješe i Dalmatinke da je tako dobro, pa, učiniše isto. I tako bude večer, pa jutro, dan četvrti… I, Dalmatinci i Dalmatinke skupa rekoše uglas: 'Jede nam se!'

E, da… Jest će nam se i u prvim danima novoga kalendara, kad budemo na televiziji gledali tročetvrtinsko titranje bečkih valcera na Novogodišnjem koncertu, ali…

Ali, bilo bi dobro već sad se pripremiti na neka jednostavnija i laganija jela, ne posve posna ili dijetalna; no, nije nam namjera sad baš se u postblagdanskoj ognjici išibati gladovanjem.

Stoga evo nekoliko finih jela iz nonine kužine, s namirnicama koje ako ne možemo baš sada ubrati, a onda svakako možemo izvaditi iz zimnice u ledu, pa u nove izazove krenuti s mirisima bronzina i teća iz starinskih kužinica.

Uostalom, po nekim vjerovanjima leća ilitiga šučivica jede se u silvestarsko-novogodišnjoj noći, kao nekovrsni simbol plodnosti.

Jednostavno, s krumpirom i zaprškom, bez suhoga mesa ili dimnjenih kobasica. Ne zaboravimo ni slanutak, to Ciceronovo jelo (imao je na nosu bradavicu veličine slanutka, pa otuda i izraz 'čičvarda' u dijelovima Dalmacije). Također tradicija nalaže jedenje lešo suhoga boba baš na samu Novu godinu, a to se je jelo jelo i u karminama, za 'čuvanja' mrtvaca dok se uz njegov odar bdjelo obnoć, što je i motiviralo pučku sentencu: 'Kad je mrtvac u kući, vrata su uvik otvorena!'

Rizi na kvasinu bit će idealni rižotić, prava likarija za odagnati mamurluk, za sanirati čašu vina, kriglu piva ili bićerin rakije viška.

A svakako valja naglasak mumanja metnuti na jela – 'na žlicu'. Da, u tom procesu prinošenja jela ustima dobro bi bilo imati 'bodljikavu žlicu', koja bi jamačno pripomogla da se u se unese manje manjative… Pa, krenimo onda u pripravu ovih zdravih i ukusnih delicija, tijelo će nam bit zadovoljno, a i nama neće biti mrsno, pardon mrsko…

Šučivica

---

---

Kuhana šučivica svakako gre u nu vrstu spize ča se puno kuha i ča je svak voli. Ovo 'puno kuha' ne hoće reć da se kuha misec dan, vengo da se kuha – često. Ilitiga – špešo! More i – prplešto!

Najpri se šučivica opere, pa se metne u velu teću. Nalije se vode dosta, jerbo šučivica razbumba, pa ako hoćete gušće, ulit ćete manje vode, a ako volite rilkije ondac bokun višje. Posoli se i metne papra, doda na zlici konšerve i mlivene crvene paprike, a ko voli more i dva-tri lista javora i šušene grančice ol koromača.

---

---

Pokle je pasalo jednu tri kvarta od ure, oli uru vrimena, dodadu se kumpiri iskrižani na različite komade: ni manji ćedu se raspast pa ćedu dat gustoću, a ni veći ćedu ostat pa se moredu grist. A prin vengo ča je sve gotovo, to hoće reć za jošćec kolo obilatih kvarat od ure kuhanje, na maslinoven uju sadar ćemo šufigat jednu kapulu iskrižanu na koskice, dodat u to brašna, pa kal se zažuti ulit ćemo u teću sa šučivicon. Jošćec neka glogoji nalagahno kigod minut, i more se jist.

P. S. Ako se šučivica kupuje refužo, ča je često bilo na škojiman (a isto se tiče i fažola, slanutka…), ondac se u škartoce u kojiman se u kašunu drži šučivica metne bokun lišća ol javora, da se ne pojavidu črvi oli žagrica. I u rizi se, a i fažol, zna metnut kigod list javora, iz istega razloga.

Slanutak

---

---

Situacija sa slanutkon slišna je s non situacijon u fažola: vaja ga potopit u vodu večer prin parićavanja. Voda u kon se je priko noći moči prolije se ća, a ondac se slanutak stavi kuhat u novu vodu u kakovu velu teću oli pot.

Doda se bokun papra i soli, ulije kolo dec maslinovega uja i pusti da uzavre. Kal se voda ushihoća, skala se oganj da nalagahno tuntenja kolo uru vrimena.

Vaja ocinit kal je slanutak pri kraju, pa se ondac ubacidu, pritpostavka, dva kumpira iskrižana na koskice: koskice ćedu bit različite veličine, tako da se nike skroz raspadedu i dadedu cilon spizi malo gustoće, a ne druge, veće koskice, ostat ćedu lipo u komadu. Vo sa kumpiron regulat ćete tako, ovisno je volite da van slanutak bude rilkiji, oli gušći.

Pokle je pasalo jednu uru vrimena, na maslinoven uju u pršuri ćemo šufigat kapulu nasičenu na komadiće. Pri kraju muke ol kapule doda se jedna zlica brašna, dva-tri puta okrene se pazeć da brašno ne zagori, pa se to sve skupa izlije zajedno u teću sa slanutkon. Dobro ćemo to promišat drvenjačon i ostavit da i daje tihula.

I sal to sve glogoji nalagahno dokle slanutak skroz ne postane mek, i kumpir se ne iskuha.

Suhi bob na lešo

---

---

I sad vidin kafena zrna suhega boba u kužinici di je komin, i nonu kako jih pritumbaje po rukan, prin vengo ča jih je jemala voju poć parićat. Suha zrna ol boba dobijedu se tako da se prve mošnje ostavidu do kraja na cimi, kako bidu se na njon ošušile. Ne beredu se nikako.

U šaku tega boba ostavjalo se za posijat dogodine, a suhi bob na lešo ji se je najviše za Božić i na Mlado lito. A ji se je i dokle se čuvalo mrtvaca u kući po cilu noć, u vrime kal se sa famejon bdilo uz pokojnega člana fameje ča je leža u kasi, kraj tamburina sa luminon na sebi.

Stare žene užale su, kal su sadile bob, fažol, biž oli ča drugo ča se sadi (sije) u kućice, mećat neparan broj zrn na jedno misto: tri, pet, sedan oli devet… Praznovjerje, ma, jebi ga, tradicija je tradicija…!

Suhi bob na lešo kuha se je tako da se, na prvu, navisi voda u kotlenki oli bronzinu, na trinogan oli na komoštran, pa pokle voda uzavre u nje se iskrenedu zrna suhega boba. Neka glogoji doklegod bob ne dojde mek. To će reć: tri kvarta od ure, do uru vrimena.

Skuhani suhi bob ćemo procidit i nako vrućega posolit su grezon soljon. I ostavit ga da se ohladi.

Pa ćemo ga tako lipo jist: kogod će mu s nojton obrubit kožicu, a kogod će ga jist u komadu kako ga je dobri Bog da.

Stari su judi puno volili suhi bob na lešo, ne samo zaradi tega ča je bi ukusan ko ukusan! Vengo i zaradi tega ča se posli ve slane spize moglo puno popit: vajalo je suhi bob dobro zalit domaćin crnin vinon… Ipak je to bi – suhi bob…

Čušpajz

---

---

Teća va da bude široka. Pa ćemo na podanak prolit bokun maslinovega uja i na njemu zažutit kapulu i pančetu, luk i petrusimul. Kapula se izriže na polumisece. Pokle sve to svehne, dodat ćemo na trake iskrižani glavatni kupus. I, šufigavat ćemo ga dokle ne ižvampije voda ča će je kupus pustit.

A pustit će je kupus, jerbo je vodan.

Ondac ćemo usut u teću iskrižani kumpir na koskice, prosut pinkicu soli, papra i slalke mlivene paprike, teć ćemo zalit mlakon vodon. Kad voda uzavre, smanjit ćemo oganj, pa kuhat nalagahno dokle se kumpir ne iskuha. Jedan kumpir more se iskrižat usitno, tako da se u kuhanji raspade i da gustoću šugu. Isto tako, more se u čušpajz dodat i kogod suho lebro ol bahića, brž i kaštradina, oli kobasica.

Normalno, čušpajz se more i vako jist, a more se servirat i ko prilog čen drugen. More ga se skuhat i brez suhega mesa i pančete, vegetarijanski, ma najčešći je slučaj da ga se parićaje 'namrsno', ča hoće reć da se u nje metne komad pančete oli slanine, suhih lebar oli kolina, kaštradine, oli kakove kobasice.

Falsa juha

---

---

Falsa juha, ilitiga juha na falso, sve je samo ne – falsa! Vo je juha ol povrća, u njon nema niti pinkicu mesa, a kako je narod u Dalmaciji uglavnon mesožderski nastrojen, pa tako i u mene na Braču, ćaro je da će jedna vaka spiza bit – falsa!

U falsu juhu gredu skoro sve vrsti povrća ča su u štajunu. Ne gre jedino balancana, jerbo je ona gorka i ne bi dobro učinila juhi. Najboje doba za vu juhu je lito, kal je 'svake vele' u vrtliman, jerulan i pazariman.

Bob i biž izvadit ćemo iz leda, jerbo ga liti nima. A ondac: papriku i tikvicu ćemo iskrižat na koskice, mrkvu na kolutiće, fažolete na prutiće, a kavulu ćemo rasić svaki grozdić nastranu. Pomidoru triba ogulit kožicu i ondac ga iskrižat na manje komadiće. Kumpir triba isto narizat na fete, pa na komade u obliku slova D, a kojugod feticu more se iskrižat na sitne koskice, tako da se one u kuhanji raspadedu i dadu juhi malo na gustoći.

Glavatni kupus se iskriža na po centimetra široke trakice, ke se ondac jopeta pririžedu popoli da ne budedu puno dugaške. Kapula gre u komadu, s tin da je se zasiče u križ, kako bi boje pustila gušt, dok ćemo tri-četiri češja luka metnut u komadu. Dva-tri lista selena i petrusimula gredu unutra, a dobro bi bilo stavit i kojigod prutić ol korena selena i petrusimula.

Gre u ovo jošćec na zlici konšerve, soli i papra, a ondac se zalije s malo maslinovega uje. Napuni se teća vode i metne kuhat. Kal uzavre smanji se oganj napolak i ostavi da kuha nikih tri kvarta od ure.

Juha se može jist na tri načina: jedan je da se ji s komadiman povrća koji su se kuhali, drugi je da se juha procidi i da se u njon skuha manistra, a treći je da se svo povrće ispasira i učini u jednu gustu krem juhu ol povrća.

Rizi na kvasinu

---

---

U teći se zažuti na koskice iskrižana kapula oli jutika, dodadu luk, petrusimul i konšerva. Kad dojde vrime da kapula, oli jutika, samo ča ni gotova, prospe se i na zlici soli. Ondac se ulije po žmula kvasine, uspedu dvi ćikare rizih i malo vode.

Miša se brez fermavanja doklegod se rizi ne iskuhadu, ča hoće reć jedan obilati kvarat od ure. Kako se spiza šuši za vrime kuhanje, pa se rizi počmedu lipit, dodaje se teple vode da nan rižot ne zagori.

Pokle je sve gotovo, najboje bi bilo sadržaj izlit na plilki pijat i ostavit da ostine. Hladne rizi na kvasinu su najboje, i najukusnije. Dobro bi bilo, kal spiza dojde na sobnu temperaturu, temperamenat kamare, stavit pijat u frižider, da jošćec višje ostine. E, to je ondac delikatesa za koju nis skroz sigur, je glavno jelo, oli desert…