U Sućurju drama s elementima komedije, a glavni likovi su: svećenik, načelnik, kupravenda i penšjunati sa šentade. Kronološkim redom, prvo su se zakačili mala, a dinamitna prodavačica Zdravka Dropulić i korpulentni poteštat Ivan Slavić, pa toj barufi u našemen malon mistu dajemo prednost.
Inšoma, lipo nas je izvaljalo more, a onda je bura okrenila na južinu, pa uznemirila štumik. Glava nam je još u sorbulu, taman šta smo arivali na turistički Hvar, a eto ti vesele Zdravke. Cvrkuće ka da pri koji dan ništa ni bilo.
- Čekajte da se malo sredin ako ćete me poć slikavat – stavila je rećine, pa se zajebaje: "Jesi vidija šta san ja jaka kad san uspila istuć načelnika o sto dvadeset kila!"
E, sad, ko "Slobodnu" čita nabrzaka, muktatis, u kafiću, možebitno je priskočija obračun u Sućurju u kojem ga je - načelnik Ivan Slavić bar tako kaže - poduzetna Zdravka "poduzetno" gurnila niza skale, a prije toga poskidala sve svece s nebesa.
- Šta je - je, izbeštimala san mu sve do trećega kolina, al' tukla ga nisan. Di su mu te puste rane, neka pokaže nalaze - odmahuje rukom na optužbe HDZ-ovog načelnika Sućurja s čijim se ćaćom Dinkom zakačila još prije desetak godina.
- On drži dućan, a ja san prodavala na svomen štandu piće i to je njemu počelo smetat, ne voli čovik konkurenciju, eto to ti je. Pa on i sin su bili čovika tu iz "Konzuma" naprobijali. Ne vole oni nikoga. Evo ga, evo..., dolazi - upozorava na Slavića seniora, a on će ozbiljno fotoreporteru Ravliću: "Jesi mene slika? Nemoj slučajno da si me slikava bez dozvole", strogo će šjor Dinko, a kad smo mu odgovorili iz kojih smo to mi foji, konstatira je "aaa, dobro je, 'Slobodna' ipak malo manje laže od drugih".
E, sad, ko tu koga laže stvarno ne znan, ali Zdravka Dropulić tvrdi da je Ivan Slavić, Dinkov sin, a čin mu je vlast pala u krilo, odredija da se banci koji su na pjaceti bili pedeset godina - odma razbiju, a pazarić primisti dvadeset metara daje uz cestu.
- I to bez da je Općinsko vijeće Sućurja donilo odluku o novoj pijaci. I bez prilaza za invalide, a živemo u dvadeset i prvom stoljeću?! Pa, jel to vama normalno? - lamata rukama pa pokazuje livo - desno šta tu sve fali i ne štima.
- Ni WC-a nije bilo, pa kad san mu to prigovorila, doni ga je i nasloni na ambulantu, tako da svitu koji dođe u doktura pod noson smrdi.
A Zdravki je zasmrdilo kad su joj načelnik i pročelnik mu Leo Ćurin, načelnikova desna ruka, negodovali, jer je u trajektnom pristaništu njen muž odlučija montirat fiksnu tendu, onu koju neće dešvat prvi veći vitar.
- On ti je bija tamo, majstori rade, i oni ti njemu, moj čovik, da ne smi stavljat tendu, a drugi su je stavili i nikomen ništa. Ja zakup javne površine plaćan dvanaest iljada kuna, a drugi tri puta manje, i sad ćeš meni tendu skidat i govorit da zahtjev za nju nisan dala - a jesan, i neće oni mene zajebavat! Ne bojin se ja nikoga! I onda kad san ja svatila da su oni meni došli muža maltretirat, kad je on mene zazva šta se tu radi; e, onda san ja pukla, i otišla u općinu i sve mu sasula u facu. Rekla san mu da je ovaki i onaki, i da je stoka sitnog zuba, a on će ti meni da neće razgovarat bez svjedoka, i onda se lipo, koliko je dug i širok, baci niza skale - Zdravka će, suzdržavajući se da ne pukne o smija.
I dok policjoti rade svoje, mladi poteštat Slavić, a kako drugačije - priča svoju priču. Kaže da ga je žestoka trgovkinja na vratima njegovog novouređenog ureda ni manje ni više nego prokinila nogon u škinu!
- Kako san ja sta na vrhu skala, a bija san taman u raskoraku, opružija san se, pa dobro nabija bedro i lakat. Samo, srićon, ja san golman, pa san se opet nekako uspija dočekat, inače bi sve bija slomija - nije lako Slaviću koji ovi atak tumači ka napad na pravnu državu, čiji je on, voljom biračke baze - izabrani predstavnik.
- Jesi vidija dokle smo mi došli da se tuče načelnika na radnom mistu?! Ja pijem ibuprofene danima, noću se previjan od bolova, u ponediljak san naručen kod neurologa, a sve zbog toga jer ona nije u stanju nikoga ništa poslušat, ni poštovat. Ovo van je sve zbog vina, prošeka i rakije koje je ona prodavala na banku, a blizu je imala skladište. I sad, znate kako je, misto je malo, čin se iskrca inspektor odma svak zna, pa kad bi ona čula da kontrola ide u vižitu, onda bi taj alkohol koji nije smila prodavat, jer ima OPG, strpala u skladište. He, he, a na novoj lokaciji skladište ne bi bilo na ruku, i to je problem, a ne šta smo mi donili odluku da primistimo banke par metara dalje da bi uredili centar mista - veli, pa pokazuje dokument Općinskog vijeća Sućurja koji to i potvrđuje.
- I to s tendom je vrhunska glupost. Mi smo samo njenog muža ljudski upozorili da ne smi stavljat fiksnu tendu bez suglasnosti Općine, i sad ona govori da je to povod incidentu koji je izazvala, a tek par dana posli toga je poslala zahtjev da joj se odobre ti radovi. Kaže da plaća dvanajst iljada kuna, pa naravno kad ona ima kiosk, a ostali tri puta manje štandove - objašnjava Slavić s kojim se trgovkinja nadmudruje i oko lokacije banka s proizvodima iz kućne djelatnosti, jer je sada svoje misto pod suncem našla na privatnom zidiću.
A, nije to sunce u prošloj rečenici stilska figura, nego jedini izvor svitlosti Zdravki u srcu sezone. Do sada joj je letriku osigurava čovik koji joj je iznajmljiva parcelu, a onda ga je, priča, načelnik zazva i naredija da to više ne čini.
- I to je istina, a zva san ga zato šta joj je pružija produžni kabel priko ceste i tako ugrozija promet. A to šta ona kaže da ima pravo prodavat na štandu koji je na privatnoj parceli, to je glupost, koristi zidić poviše šentade - izgovara načelnik rič koja je ključna za nastavak štorije o velikom šaketanju u mićem Sućurju, jer baš su na klupici sidili braća blizanci Mijo i Dinko Franičević, kad je u sparno poslipodne naiša župnik fra Stipo Marčinković, pa je došlo do svađe.
Fratar se našem dopisniku ispovidija da su ga nerazdvojni Franičevići, side glave; sedamdesetogodišnjaci ka i on, prvo izazivali, a onda i fizički napali na povratku od doktora, pa je jednoga tako gurnija da je slomija ključnu kost. Fra Stipo je, dok se stvari ne smire, otiša na kraj, a nas je isti motiv doveja na škoj, pa smo se mimoišli i ostavili kolegi Crnčeviću da ga ispovidi nakon šta Franičevići odverglaju svoje.
I taman smo šjor Miji banili na vrata kad su mu brata Dinka u splitskoj bolnici polegli na operacijski stol. Tamo krv, u Sućurju krv. Grozno.
- Evo, ovi čas san pa i razbi glavu – pokazuje Mijo krvavo čelo.
Nije ni čudo šta mi je došla muka, šta je sve proša u samo par dana. Prvo ta nesritna tučnjava s fra Stipom, pa onda mu je umra brat, kojeg nije moga ni ispratit kako triba, da bi mu se drugi brat u petak naša na operaciji.
- Uffff... Ja vam nisam svoj. Sve me ovo skupa puno pogodilo. Nismo mi prvi koji smo š njin posla imali. Da je on pi Coca-Colu ka sad vi zamisto vino, ne bi do tega došla – smatra Mijo da je alkohol za sve kriv, a njihov župnik, potvrđuje to i njegov rođak Miro Mucalo; Bosanac fra Stipo - dugo s čašicom ima problema.
A Mijo, opet, ima problema s cukrom. I to ga je stajalo pada i guljotine na glavi. Zato je jedva čeka da mu dođe žena, nastavnica, svjedokinja nemilog događaja u ove sparne, teške dane. Čovik jedva govori, teško diše.
- Jučer mi je umra brat i ja zbog tog nesritnog fra Stipe nisam bi ni na misi, u crkvi. Jel vi vidite šta je on meni napravi? - Mijo će koji je ima tri moždana udara, a incident s fratrom vrsnikom ga je toliko potresa da se, kaže, sad boji koliko će još durat.
Povod svemu su, Mijin će rođak Miro, nekakvi leci koje ko zna ko piše po internetu, a onda o tome stari svit žučno raspravlja, jer se tu redaju kojekakve optužbe kojima mištani krate dosadne otočne dane.
- Sramota je da mi imamo župnika koji se svadi s po mista i zbog kojeg ljudi ne idu u crkvu. A, šta se tiče crkve, ona je naša - sućurjanska, a ne od Bosne Srebrene. Tu crkvu je ovi narod izgradi. Biskup Štambuk kaže da mu zato ne more ništa, da nije pod njegovom kompetencijom, a šta mu ja ne virujen - govori Miro Mucalo.
Nada Franičević, Mijina žena, svjedočila je da su se fra Stipo i njen Mijo isprva lipo rukovali, juski pozdravili. Kaže da je ono šta je fra Stipo reka u "Slobodnoj" čista laž.
- Sramota, svećenik pa laže! Meni je već neugodno šta se ovo poteže kroz novine, šta se sramotimo, pa ako će već novinari od ovega radit senzaciju, onda stavite naslov: "Fra Stipe laže!", jer ja san svjedok, ja san bila tu - guši se Nada u suzama, i tu se ova naša komedija, čitatelju, pritvara u dramu: Miji i Dinku je umra najstariji brat, a njih trojica braće ga nisu ispratila u sprovodu.
- Jedan im je brat na štake i ne može hodat, drugi je svrši na operaciju, a Mijo nije moga ić zbog fra Stipe. Mijin brat Dinko je četrdeset i pet godina psihički bolestan, a moj muž je ima tri puta moždani udar i njegov jezik više ne prati misli. I ja san mu sto puta rekla: "Mijo, koštat će te jezik pameti", al on više ne veže sve najbolje, on je čovik bolestan, i to triba razumit. Obojica su mi na teret - plače žena, dosta joj je i sebe i drugih. Kune se da je sve bilo bezazleno, a šta se Dinka tiče, svi znaju da ima psihičkih problema cili život i da je osuđen na terapije, tuđu pomoć.
- Moj Mijo njemu ništa nije reka, nego samo dobronamjerno: "A, šta je fra Stipe, opet leci?" Čuli ste za letke na Faceu, i ja to pratin, al on njega nije tija sa tin uvridit, božesačuvaj - pravda Nada bolesnog supruga. Nije, kaže, bila više tu kad je došlo do barufe, kad je zet Dinko pa, ali bi najradije da se ta bedasta priča šta prije svrši.
- Litra vode je prolivena. More li je ko vratit? - pita Nada ima li nade za posvađane Sućurjane. I, stvarno, ima li, i kad će ovo više stat?