SMAK FAKTOR: Ne budite je, tek je podne

stdClass Object ( [id] => 32772 [title] => SMAK FAKTOR: Ne budite je, tek je podne [alias] => smak-faktor-ne-budite-je-tek-je-podne [catid] => 296 [published] => 1 [introtext] => [fulltext] =>

PIŠE LENKA
GOSPODNETIĆ

Još nije pošteno ni podne granilo, kad me u stanu od staraca, di san se privremeno udomila, probudija glasan govor Biološkog Oca. Dreka je dopirala iz kužine, pokidala mi je omaglicu od sna s okuson martinija, i počelo mi je lagano dopirat u svjest sve šta se izdogađalo prije nego san išla prileć na Pujanke.

Bila san u Hemingveja, a prije toga malo u Lavića, Egoista, po gradu i u Kvartovskon reda radi, a bila san i svratila do Njega na konzultacije prije svega, ali smo se posvađali, pa nije bilo ništa od konzultacija. To je svakako pogodovalo mom kasnijem izlaznom planu, ukratko rečeno, glupan mi je učinija uslugu i ponudija skužu da ga odjeben, jer san “ljuta”, te san se na miru mogla posvetit huntingu. Starcima san, pak, rekla da ću s Rodicon Bison otić na jednu cugicu. Poslin, računala san, neće ni ubrat da me nema ako zalomin, jer će gerijatrija zakomit.

Međutin, zaeba me Biološki Otac, skojin san u zadnje vrime u dobru, dakle, uopće ni ne pričamo. Posla mi je u neko doba poruku na mob: “Alo, Hemingvej”, šta je značilo da se mobitelski vrlo dobro opismenija, ali i da je prozreja moj planić, ka i da šonanbula sto posto ćiribimbi kroz prozor s mrižicon na glavi da vidi ko će me po misečini dovest do Pujanaka, ka u dobra stara indiskretna vrimena. Možda se čak opet oboruža s blokićen za evidenciju tablica, a u međuvremenu gata oće li šofer bit Biserka ili neko s malo boljon motorizacijon, ka.

Kad san upuzala u stan, ipak ga nisan vidila; vjerojatno je trknija u krevet i odglumija hrkaonu (znam njegov stil), da bi se ujutro zarana, rekoh, dera po stanu, šta doduše stvarno nije njegov stil. Koji mu je kua, pomislin, pa se zericu pridignen u sobi i osluhnem.

Nemojte glasno, da je ne bi prikinilo. Je, je, dignit će se ona do obida, ne brinite. Samo nastojte hodat ka da letite, a ako van dođe za oseknit se, budite ljubazni pa izađite na balkon. Znate, odmor joj je potreban, jučer je išla u šoping i na sniženju spržila četri vaše penzije, a popodne je imala probno šminkanje za Hemingvej iznosija je prljave detalje iz mojih dnevnih memoara Biološki Otac Žorž Babi Marici, svojoj punici, na sav glas, jer žena slabo čuje.

Ćirnila san kroz pritvorena vrata od sobe priko dugog hodnika, i ubrala Babu kako se naizmjenično križa i vata za srce. Sva srića, sitila san se, neke stvari nije dobro kužnila, jer nezna engleski, pa san se utješila da možda načelno nije uvatila ono sa šopingon i Hemingvejon.

Uostalom, nisan uopće potrošila puno love, ali toj ratnoj staračkoj generaciji se ijonako svaka cifra čini prestrašnom i svake kupljene čizme ili jaketu odma preračunavaju u koliko-bi-to-bilo-kila-cukra-i-litara-ulja šemu, pa san odlučila ne trošit energiju. Obukla san kućni kapato, oplahnila zubeke i nehajno ugibala u kužinu, di je priko puta već dobrano ublidile Babe sidija Biološki Žorž političkog izraza lica, i nutkao je keksima, istodobno joj pokušavajući priredit infarkt.

Helou, bakice, kako to da te nisan prije vidila. Zapela san s namištanjen kreveta, i to brzinski san viknila Babi na uvo i produžila do kogume na špakeru, da bi se potom s punon čikaron evakuirala nazad u sobu. Uf, priživila san prvi udar. Dobro je, pomislin.

Drugi je bija žešći. Nazvala me Rodica Bise. Jesi li ti normalna?? Jel ti znaš da smo mi sinoć lampale cilu noć, a da još neznamo di ćemo za Novu godinu?! na taj minoran događaj šta se po opjevanim socijalističkin hotelima slavija u vrime kad nije postojalo skijanje, podsjetila me Rodica Bise, koja sa Savršenim Pederom još uvik nije došla na zelenu granu, pa zlostavlja mene ujutro kad se otrizni i postane toga svjesna.

Mislin da bih je, kad sve to uzmen u obzir, mogla sasvim mirno proslavit i sa starcima na Pujankama.