Stil Gastro

SVEKRVINA KUŽINA

A što ako vam bolja polovica ne zna ni vodu zakuhati? Evo koje je 'zlata vrijedne' savjete naša novinarka izdvojila za sve novopečene 'nevistice'

SVEKRVINA KUŽINA

Kad sam se bila tek udala, odnosno počela dijeliti adresu, stol i postelju s momkom koji će mi malo kasnije postati Zakoniti, nešto sam znala kuvati. On ništa! Da stvar bude zanimljivija, moj momak mi je u startu bio rekao da on ništa ne voli jesti i kako bi bio najsretniji kad bi pitanje hrane znanstvenici mogli riješiti čarobnom pilulom od koje bi onda čovjek čitav dan bio sit. Kako izum takve pilule nije bio na vidiku, a nije ni danas, morala sam smisliti alternativno rješenje - kuvati.

Recimo, znala sam skuvati blitvu, fažolete, goveđu i pileću juhu, znala sam popržiti šnicele i jaja, znala sam podgrijati sarmu koju bi mi mater poslala, znala sam skuvati i pire s punjenim paprikama koje mi je mater poslala, i tako... Znala sam i neke kolače napraviti, ispeći palačinke, skuvati puding iz kesice, a to, priznajte, nije malo za curu od 22 godine, koliko sam imala kad sam otišla iz studentskog doma, unajmila stan s već spomenutim ljubiteljem pilula i postala mlada gospođa.

No, moje voljeno biće, osim što je izvolio reći kako bi ga jedino gastro-pilula usrećila, nije pokazivao veliku ljubav ni prema mome kulinarskom repertoaru. Kao, on jedino voli jesti bržole s roštilja, ćevape s pomfritom, a od slastica štrudel od jabuka i palačinke. Zelenilo nula bodova - povrće je njemu bila samo dekoracija na pjatu! I točka! I da, rekao je da mu je prihvatljiv i pašta-fažol. Ukratko, od onoga što je moj muž smatrao prihvatljivim, ja sam znala napraviti samo palačinke. A velim, nije da se, za razliku od njegova veličanstva, nisam znala snaći u kužini.


Stvari opiši od postanka

S druge strane, mojoj nevistici nije, sigurna sam, bilo lakše kad je krenula u avanturu zajedničkog života s mojim sinom, prijestolonasljednikom. Taj, sunce materino, jede sve! Istina, današnjim je mladim parovima mrvicu lakše jer barem na internetu mogu naći svakakvih recepata pa kad je moj sin, dok se nevistica još i nije ukazala, krenuo živjeti sam, nije umro od gladi zahvaljujući internetskim receptima.

No potpunom neznalici, onome koji nikad drvenu žlicu nije uzeo u ruke, neke stvari moraš opisati od postanka, a toga na internetu nema. Tako sam, poučena svojedobnim neznanjem njegovog ćaće, a moga Zakonitog koji je u ovih oho-ho godina ne samo naučio držati žlicu nego se njome i služiti, a razvio je uza me, bogami, i pristojan apetit, neke blesavosti preduhitrila. Recimo... Kako skuvati kilo blitve?

Neznalici moraš reći da očistiti blitvu znači da mora odstraniti sve 'ružne' i očigledno nezdrave dijelove, da ne mora strugati korjenčiće ako mu se to ne da, jer to je fakat dosadan posao, nego da ih može jednostavno odrezati i baciti, da onda svu tu blitvu treba dobro oprati, ali da se blitva pere u sudoperu, u čistoj vodi, bez deterdženta i sapuna.

Treba mu reći da u veliki lonac ulije tri prsta vode i zasoli je s jednim kućarinom soli, ali mu moraš reći i da ne gura prste u vrelu vodu nego da odokativno odmjeri pet centimetara vode i da kad voda zakuha... E, onda on pita da neka ja njemu konačno objasnim što znači da voda kuha. Mislim, skužio je davno da kad mlijeko kuha, da ono i kipi, ali kako će znati da voda - koja ne kipi! - kuha? Dakle, rekla sam da voda kuha kad baca balunčiće, odnosno kad evidentno "podivlja" i proizvodi zvuk nekakvog krkljanja. To je jezik koji oni razumiju.

Ono što oni razumiju, a nevistice nauče kasnije nego što bi im bilo korisno, jest - nikad im se ne smijati. Nikad se ne rugati njihovom neznanju! Muškarci, čak i oni skroz malešni, najviše mrze kad ih se ismijava. Zato, rekla bi moja pokojna baka, s njima - niz dlaku! Nježno.

Naravski, načelo reciprociteta se podrazumijeva. Ako ti se muž odmah nakon pira pokazao kao mamlaz, ako si u prvih mjesec dana skužila da je, nedaj bože, nasilan, alkoholičar, džanki, kockar ili ženskaroš - razmisli. Nije sramota pogriješiti, pogotovo iz ljubavi, ali takav brak te neće usrećiti pa lijepo, dok još nemaš djece, prekrsti se i vrati ga svekrvi na doradu.

Ako je riječ o primjerku kojeg ipak možeš doraditi i sama - za početak neka preuzme pola kućnih poslova, pa i u kuhinji. Okej, nećemo mjeriti baš svaki milimetar, nismo cicije, ali... Ako želi bržole s gradela, radosno to prihvati, pa otiđite nabaviti roštilj, garbun, meso, i nek se on onda uru vremena dimi.

Dotle ti napravi pomfrit, a ako bržole i ne budu baš jestive, pojedi ih s osmijehom. Nije on glup da neće shvatiti da je meso jezovito, samo je muško. Zato pusti neka on kritizira svoje bržole, a ti ih - brani. To je jedini način da ih on ikad više spremi, a nakon nekoliko užasnih pokušaja - savladat će on to. Ili će kupiti električni roštilj.

 


Kad pržiš pomfrit, ne žali ulja

Priča o pomfritu, po meni, ima tri ključne točke. Prva je - rezanje krumpira tako da dobiješ 'prutiće'. Raditi to ručno, pokora je. Zato - nabavi rezač za povrće koji ima i dodatak za pomfrit. S tim strojčekom, čak i onim najjeftinijim, pravljenje pomfrita je šala mala. Druga stvar je - osušiti štapiće da vrelo ulje ne prska po tebi. To je najlakše ako ih zamotaš u čistu kuhinjsku krpu, ali draže mi je posušiti ih sa dva sloja kuhinjskih ubrusa jer, kuhinjske krpe ipak mirišu ili kao krpe ili kao omekšivač, a nije mi napeto jesti krumpir s okusom Coccolina.

Treća stvar je - pomfrit se prži nezasoljen! Tek kad ga izvadiš i ocijediš, tek tad ga soli! Nikako prije prženja, jer će ti ulje prskati kao ludo, a krumpir će ostati mlitav i bezvezan.

I ne žali ulja. U dublji, a uži lonac ulij dosta ulja, barem pola litre, i kad se ono jako ugrije - a to znači da već malo cvrči! - onda dodavaj po šaku-dvije prutića i tako tri-četiri ture. Nakon toga - kad se ulje ohladi, baci ga! Nezdravo je više puta frigati u istom ulju.

 

Naslovnica Gastro