Strani nogometDALMACIJA SLAVI VATRENE

'Usrićili ste nas, a vi se Talijani sad čuvajte!'

Piše Joomla\CMS\User\User
11. lipanj 2012. - 02:02
rgx time: 5.0067901611328E-5
Neka nam oprosti onaj koji gore s nebesa sve gleda, ali ne možemo ne spomenuti one puste skupne šporke ričetine koje su padale sinoć iz splitskih navijačkih grla, spontano na Cankarjevoj poljani okupljenih sa samo jednom mišlju: slanjem dobre energije našim nogometnim junačinama na dalekom poljskom terenu?

Ajde oprostit će im onaj gore to sto posto, shvatit će da ovakvu pobjedu u stilu  - ne prvo pa muško, nego tri pa muško, ne možeš otpratiti sjedeći hladan kao led. Moraš skakat, derat se, vikat, bogavat, ubrzavat, ljutit se na suce, kidat majicu, skakat dopola gol, aplaudirat, prodivljat kada te strefi srića od gola ka šta je bio Mandžukićev u trećoj minuti, dok konobar ni prvu turu još nije pokupio sa stolova, skričat i zviždat kada suci zakinu, ili irski protivnik skoči di nam ne paše.

Na Cankarjevoj je sinoć bilo ludo, u tradicionalnom epicentru splitskog navijačkog ludila dobro se slavilo, a kako i ne bi, Tri : Jedan! Pa ima li boljeg starta, pitali smo jučer splitsku navijačku silu?

- Odlično, odlično, biće toga još, ovo je početak, naši momci junačine naše,  ljubi ih Jozo, evo ljubi ih i Petar, svi ih ljube,  usrićili su nas. A usrićit će mi i takujin, zna san ja da će proć dobro. Ko je moga sumnjat. Irci. Pih – nizali su se komentari s Canke od ekipe sinoć obučene u crveno-bijele kockaste majice, opasane navijačkim kapama, šugamanima, svim popratnim rekvizitima.

Nogomet je sport u kojem i najjači muškarci puste suzu bez srama, igra u kojem kada padne gol ljubiš sve oko sebe, a nitko te pritom neće napasti da ti je mjesto na Gay prideu, ludilo u kojem i najmanji znalac vrlo brzo nauči tko je tko na terenu. Evo za Čorluku na primjer.

Na splitskom se skupu navijača na njega puno ljutilo, pustio je irskog suparnika tako neoprezno s leđa da je ovaj odmah napucao našu mrežu. Dovoljno za erupciju bijesa.

- Da je amo reć autogol. Je, skrivija je. Je. Srca ti šta nas zadesi. A šta nisi gleda, j...te – čulo se od navijača.

Ona prva sreća je brzo nestala,  odnos snaga se izravnao, ljudi su se naživcirali, malo kao skupili u se, popila se odmah koja piva više, bacilo se na meso s gradela i picete iz okolnih pečenjarica, uz hranu sva bol lakše prođe, a onda je kao s neba došao onaj drugi gol. I više se nitko nije pitao jeli ofsajd ili nije, koga briga, bitno je bilo da se led polomio, da je krenilo, da više stat neće. Bogme i nije.

- O ljudi ludila, asti sriće, bravo doktore, majstore, bravo junače...Ajte vi Irci u rodnu grudu, vratite se vi doma, odakle ste i došli, sritan van put, a sad adio -eto sve se to moglo čuti na terasama sa Cankarjeve poljane. Virujemo da je tako bilo po cijelom gradu, većinu splitskih lokala napunile su  navijačke snage. I svi su vjerovali samo u jedno. U pobjedu. Tako i bi.

Tanja ŠIMUNDIĆ BENDIĆ, CROPIX