Sport Hajduk

igrači, dužnosnici, novinari I navijači biraju

Zvonko Bego: Ovi danas samo trču, a ni to kako bi tribalo

igrači, dužnosnici, novinari I navijači biraju

Godine brzo idu pa je novim generacijama navijača Hajduka nestvarna darovitost spretnog, hitrog napadača koju je na Starom placu s prijelaza pedesetih na šezdesete nosio Zvonko Bego.

Izdanak obitelji poznatih hajdukovaca, Zvonko je bio najtalentiraniji, okitio se i zlatnom olimpijskom medaljom iz Rima 1960., bio je reprezentativac, ali je taj Hajduk njegova doba s početka šezdesetih ostajao nedorečen, daleko od trofeja, pa tako ni Zvonko nije zazvonio koliko je mogao i trebao.

- Tito Kirigin mi je uvijek govorio Zvone, ti si bolji i od Bajde Vukasa, veći talenat, pa kako nisi uspija napravit tako veliku karijeru?! Bilo je Titu žaj, jer ne samo da je bija veliki predsjednik kluba nego je ima’ i pravo oko za otkrit znalca o baluna – kaže nam Zvonko.

I danas u penzionerskim danima voli navratiti do Hajduka, a to znači do kafića na poljudskom stadionu, ispod klupskih kancelarija. Spreman je za porciju hajdukologije u svaka doba, a zauvijek preferira igrače što ih je gledao u djetinjstvu, dok je skupljao balune iza branke ili kasnije svoje suigrače.

Tu i tamo ponekog iz zlatne generacije.

- Ovi danas? Ma ajde, prije se puno bolje igralo. Ovi samo trču, a i to baš ne mogu kako bi tribalo. Mi smo više znali s balunon – zna reći.

Nego da se bacimo na izbor, šjor Zvone?

- Ajmo: Beara, Kokeza, Broketa... Čekajte, polako, ne pitamo vas sastav iz pedesete kad se tuklo Zvezdu sa 2:1 i osvojilo titulu bez poraza.

- Znam, tražimo idealnu postavu. Ali, meni su oni iz pedesetih na srcu, njih sam gleda još ka’ mulac, dok sam bija iza aut-linije balune skupljat. Oni su mi pojam, uživa sam ih gledat, a kasnije od Koke i Broke nije ni bilo boljih.

Ajmo na stopere. Pregledava Z. Bego popis nominiranih pa se pita:

- A di je Katnić? Ima li Ive Radovnikovića? A kako to nema?! A di vam je Luštica? Kako vam nema makar Luštice?! Tražilo se pedeset najboljih kroz generacije, odgovaramo. Jest nezahvalno, ali trebalo je popis suzit, puno je velikana.

- Znam, teško je odlučit, svaka je odluka nepoštena. I vi ste predvidili samo dva napadača, a u moje dobe se igralo pet – pet, pet u obranu, pet u napadu – grinta Zvone i priziva balun davnih vremena.

Još nismo stopere izabrali, a di je još vezni red i napad?

- Da vidim šta mogu probrat. Holcer mora ući, a od stopera mali Luka Peruzović je bija dobar. U sredini svakako Mužinić, Frfa je bija veliko srce, pari mi se da Jerkovića i Sliškovića ne možemo mimoić.

Ostao je Vukas?

- E, i Bajdo, svakako. Neću ja sam sebe stavljat, nije red. I sad smo došli na dva isturena špica.

- Šurjak na livo krilo, makar nije bija bolji od mene, nego je ima uza se Juricu Jerkovića pa je bija još bolji nego šta je. I Frane Matošić. Pogledao je Zvone papir, zastao.

Uzdahnuo je.

- Evo nisam stavija moga Peru, Nadovezu. Minjan, vanka Frane, unutra Pere! Nadoveza je centarfor, žaj bi mi bilo Nadoveze da ga nisam stavija unutra, šta bi mi on na to reka! Frane je bija dobar igrač, malo je reć, ali ga pamtim već ka’ starijega, njegove je najbolje godine karijere pojia rat, pa neka idealni centarfor bude Nadoveza.

Očekujete li i vi koji glas žirija u izboru?

- Konkurencija je strašna. Meni je gušt šta sam u karijeri da’ golove veličinima ka’ šta su Beara, Jašin, Cudicini. Beara je branio za Alemanniju, Jašinu san da gol u Splitu kad je gostova’ Dinamo Moskva i mi tukli 2:0, a Talijanu Cudiciniju kontra Rome na Starom placu kad smo igrali za postradale od potresa u Skoplju – prisjeća se Zvonko Bego.

slaven alfirević

Želiš prvi znati vijesti o Hajduku?

SD Hajduk
Naslovnica Hajduk
Page 1 of 7FirstPrevious[1]234567Last