Zajašio moj pradjed Mate konja Dorata pa krenuo oko Svisvetih na Blidinje po volove. Kad tamo, okrenula mećava. Danima je padao snijeg, ali se djed nije dao. Krenuo u mećavu i zalutao.
No dobro se opremio, ponio na konju biljce i druge pokrivače, pa kad se izgubio, odlučio prenoćiti među malim borovima. Onda je ugledao križ na snijegu, a oko njega male borove. Konjski ular je zavezao za križ, potrpao se pokrivačima i zaspao. Sutradan se probudio na ledini. Snijegu ni traga, a oko njega golemi borovi iznad kojih strši crkveni toranj. Pradjed traži konja, a njega nema.
Nejasno mu da je sinoć bilo toliko snijega, a sada ga nema. Pa mu mještani (čobani) objasniše da je noću okrenulo na jugo, pa se snijeg otopio. Djed ne može to shvatiti, pa traži konja. A onda mu fratar pokaza crk...