'Osjetija san poziv, ka da san pop...': Gibonnijeva, Vakulina, Bebekova glava u njegovim su rukama; Kad mu je Lovren sija na stolicu, nije ima pojma ko je on, a svit se natiska na vratima

Od njega su bižale sve curice u mistu. Bojale su ga se ka vraga. Kad bi vidile kako se ka mačak šulja niz kalu i kako in se približava, stale bi se krivit da bi ih se deboto do Biševa čulo.

A Zokija se nije dalo fermat. Taj, šta je naumija, to bi i napravija. Kad ih je ono učiteljica u četvrton razredu pitala šta bi tili bit kad narastu, svi su se počeli jitat doktorima, inžinjerima, pilotima, balerinama i nogometašima, a samo je Zoki koluta očima. I da ih sad sve poredate prid onon pločon, vidili bi da niti jedan iz Zokijeva razreda nije posta ono šta je ka prčulinac bija zamislija. Osin Zokija.

- E. Prvo šta se sićan, a šta ja znan dokad se unazad čovik može sićat, biće negdi kad mi je bilo četri godine, bilo je da san uvik sanja da ću bit frizer. Za muške. E, brico. Uk...