Zajapureni, razjareni, razdrljeni, a često i pijani mužjaci dohvate se katkad u našim gostionicama jer je netko varao na kartama ili oklevetao nečiju ženu. Plane krv, zagrmi psovka i sijevne pleska. Uskomeša se načas narod i učini se kao da će upravo početi krasna balkanska makljaža slobodnim stilom, bez ograničenja, s davljenjem, pljuvanjem, čupanjem kose, guranjem prstiju u oči i ujedanjem za nos i uši, ali jao, ništa od toga.
Jedva što je meč počeo, okupljeni zaustavljaju borce. Hvataju ih za ruke i grle, guraju i vuku od tučnjave govoreći: "Pusti, Jure, budalu. Šta to tebi, Jure, triba?", a Juru ustvari i ne treba umirivati, iznenada su ga napustile krvoločne žudnje i još se samo mlako otima moleći: "Dršte me! Dršte me, ljudi, ubiću ga!"
Obični igrokaz
Mom...