Dalmacija Split

'to su ti gosti za mukte'

Prodavači s pazara ogovaraju turiste: 'To ti ima zmiju u džepu, plaćaju u kovanicama od deset lipa. A kad triba provat, tu su prvi. Ovi s kruzera posebno...'

'to su ti gosti za mukte'

Pamtit će se na splitskom Pazaru ljeto 2019. godine kao ono u kojem je škrtost stranih turista premašila sve vrhunce. Dalje od toga ne može, kažu nam prodavači s banaka, govoreći kako su navike ovosezonskih turista zaslužile mjesto u Guinnessovoj knjizi rekorda.

Poslušajte ovo: po nekoliko stranaca se namjeri na usku već izrezanu fetu lubenice s banka, pa je složno, bratski usitne na točno onoliko dijelova koliko ih u grupi ima. I to je to. Ovo je još luđe, a ispričao nam je prodavač Ivan iz Dugopolja: svojim je očima nekidan vidio da je strankinja u srednjim godinama od žene s banka s dna Pazara, u pravcu Rive, tražila da joj odabere slatkog grožđa za jednu kunu! Je li ovo za smijati se ili za plakati?

- Ovo stranaca što se vrzma tu na Pazaru, to vam je, gledano po kvaliteti gostiju, nula. Ti su gosti za mukte, to nije za kupit ništa. E kako ne, a kada triba provat, tu su prvi. To oće, traži svaki. Kupe na komad. Jednu pomu. Jedan kukumar. I znate šta rade, ženo draga, evo neka ih dođe četiri zajedno, uzme svaki svoju pomu šljivaricu i onda ih poredaju jednu kraj druge jer oće da su im iste veličine. Ako je koja veća, odma je vrate i uzmu drugu, jer svima mora bit ista. Ko s reklame. Važu u miligram. To su gosti za mukte, a za platit ništa. A od njih su gori samo ovi s Dalekog istoka, o Bože što je to! Ako su ovi nula, oni su ispod nule – kaže nam prodavačica Mare iz Solina.

'Ja, ja, gut, gud!'

I dok nam to ona priča, kolegica joj Ljubica iz Korešnice, čujemo je preko ramena, ulazi u pregovore sa stranim bračnim parom. I, kaže ona, ima, yes, odlični, odlični, mmmm, ja, ja, gut, gud, veri gut i gud, O.K. Ja, ja. Govori Ljube u svojoj osamdesetoj sto jezika, sto i prvi je onaj u kojem se potpomaže rukama. A ako i to ne uspije, onda ima zadnju šansu, papir i olovku. To svatko razumije.

- 'Vako, 'nako, rukom, motom, ja ti njima lipo objasnim sve. Triba ljude volit da bi se s njima razumija, a kako san ja ovako vesela žena i volim ljude odakle god da došli, uvik se nešto proda. Evo lipih smokava, figa, šljiva, pa ako oće provat, a vole provat svi, ja im dam. Nek guštaju. Majke ti šta ima veze, nek provaju, neka nama stranaca. Meni je 80, rođena sam četrdesete; ja sam ti i matematika i vaga, ja ne 'odam, nego letim. I to je kupcima drago – kaže nama Ljubica.

A onda je kolegica sreže, tu joj je susida od preko brda, pa joj kaže - 'ajde, Ljube, šta pričaš!

Kod nje ista priča, njih dva, dvi pome, njih troje jedan kukumar. Znate kako je kad se dobro sjeća dva para stranaca koji su kod nje nedavno kupili po pet kila prasaka. Kaže joj kolega sa susjednog banka kako ne bi od stranaca ni "p" od preživljavanja imali. Sreća da je naših ljudi. I kupaca koji autom dolaze sa sjevera Europe. Ti će se još i dan prije odlaska mašiti za neku bocu ulja.

- Znaš šta ću ti reć, neka oni dođu, ali isto ih ka kupce đava sad odnija! To ima zmiju u džepu. To plaća u sitnežu, onim kovanicama u eurima. Ili našim novcem od deset lipa. A tek ovi s kruzera, to je posebna priča. Ti bi samo degustirali. Oni bi ovdi tili imat besplatni desert. Boba grožđa tu, boba grožđa tamo, daj mu fetu breskve, i tako putem na džaba evo slatkoga. I on miran za taj dan – tuži nam se Dugopoljčanin.

To su splitski turisti potrošači koji ljetom promile, procvile po Pazaru. Ajde dobro, nešto neki i potroše. Evo taman za vrijeme našeg obilaska kod prodavačice začinskog bilja Ane kupili su neki gosti domaćeg bosiljka za pastu šutu što je rade po apartmanima. I kod ne baš rječitog prodavača iz Podstrane dva kila bresaka. Oko tog se štanda skupila grupa od barem deset Talijana koji su se ponašali kao da breskve nikada u životu nisu vidjeli. Pa su se jedno pet minuta cjenkali, pa skidali zrele plodove s vage, pa se fotografirali, napravili cirkus, bučni spektakl od kupnje. E dobro, išao je u našoj điradi i soparnik obitelji Bartulović iz Blata na Cetini.

Krafna za četvero

Nemaju stranci pojma što je to, ali kada mu oćute miris, pa kada ga lociraju, onda se uzjogune, pa se okupe, nadviruju, očima ga gutaju. Pa pitaju svog turističkog vodiča što je to, pa traže cijenu. Ali izdržati ne mogu, ma tko bi mirisu takvom odolio. Ali moramo i ovo podijeliti s vama, ovo više nije ni za Guinnessa, a rekla nam je prodavačica peciva i slatkarije koju je teško iza 11 sati naći na policama. Citiramo je:

- Dakle, ti naši stranci. Dođe meni njih četvero i pitaju za ove breskvice, e ove naše kolačiće. I mislim se ja traže oni kilo, dobro. I da ću izvagat, a oni meni, ne, ne. Oće jednu breskvicu. Jednu! Dobro i to. I podile je oni na četiri dijela. Malo posli kaže meni kolegica sa susjednog štanda, sva u čudu, da su kod nje taman bila četiri stranca. I da su joj kupili jednu krafnu. I onda su to bratski između sebe podijelili. Ja sam joj rekla, eto makar su se kod tebe dobro najili, tvoja je krafna ipak veća od moje breskvice. Meni je došlo za puknit od smija – reče ona.

A nasmijala je i nas. Živjeli naši turisti, s ovakvima ćemo u Europu brzinski dogurati. Ali barem su nas zabavili u masovnoj podmarjanskoj ćakuli.

"Baba, baba, da li ima nešto džaba?"

Zaludu je Pazar obilaziti, a ne svratiti kod najveće njegove pjesnikinje, poetisime Ane Filipović iz Podstrane, sa štanda punog blaga prirode. Dali smo joj pet minuta da nam napiše pjesmu o ovogodišnjim turistima, a da joj prethodno nismo ispričali iskustva s njezinim kolegama. U tri je minute već bila gotova. Je l' vam ovo najbolje pokazuje stanje na terenu?

"I Kinezi i Japanci sve voće sa banka nam džabe jedu

Slade se u našem voću kao u medu

I pitaju baba, baba, da li ima nešto džaba

Za cjenkanje su prvi, jer to im je u krvi

A meni ih žao bude i pustim da jedu te ljude."

Eto. To je naša slika.

Naslovnica Split