U vrime kad je muški dil moje generacije prašija na male branke isprid portuna, par metri dalje od nas cure su priskakale laštik. Do iznemoglosti.
Neke od njih mogle su skočit drugoj do vrata, neke malo niže, ali sve redon su guštale u tome. Udrila mi nostalgija u glavu, reć ćete, ali nekako mi se pari da smo se svi skupa znali zabavit bez ovih pustih ekrana i tipki šta okružuju današnju dicu.
Zato mi je drago šta je ekipa iz Kazališta lutaka vratila laštik na Prokurative. I vidin da ga i današnje cure guštaju priskakat...