Dalmacija Split

KAD stado UTIHNe

'Kralj pečenja' otkriva najnovije običaje: Uz janjce se slave i razvodi! Guštaju i ženske, riješe se đavla paklenih pa naprave feštu...

KAD stado UTIHNe

Teško janjetu kojega nesretna sudbina dovede u Ljube Lozine sa splitske Kile. To mlado nikada svoj podmladak vidjeti neće. Razveselit će ono zato ekipu s krštenja i rođendana, mladence i njihove goste, prvopričesnike i krizmanike, a, kako stvari stoje, i puno ljudi koji u zadnje vrijeme sve više velikom feštom okončavaju razvode brakova. S pečenom janjetinom kao centrom slavljeničkog stola. Kada ih se Ljubo, dalmatinski kralj pečene janjadi, dočepa, meketava mladost brzo prelazi na put vječni, u pravcu nebeskih zelenih pašnjaka.

- Nema mu ovde spasa, kad kod mene dođe, tada je priša na zadnju stanicu za vječno sklonište. Takav ti je život. Svako svoju sudbinu ima. Neko će živit dugo, neko će završit na štapu. A moj se život uz pečenje janjadi i drugog mesa veza još od devete mi godine. Janjad sam počeja peć u susidovoj gostionici u Slivnu. Takav je to život tada bija za svu dicu, s jutrom bi prvo po dva reda loza okopali. A mene su dopali i janjci – kaže Ljubo.

12. krug pakla

S preseljenjem u Split zaposlio se u "Brodomerkuru", ali onako vižljav i imotski okretan, shvatio je da je na svakom kutku svita pečena janjad uvijek dobrodošla. Konkurencije puno i nije bilo pa se Ljubo uhvatio posla i uz standardni rad u firmi, na Kili, u obiteljskoj kući, priredio i ložnicu za mesne pečene delikatese. S "Brodomerkurom" se nakon 25 godina rada oprostio, ali s janjadi nije, pa im svaki dan, i svetkom i petkom, a osobito vikendom, na ognjištu, na bračkoj česmini, daje zadnji blagoslov.

- Pomorci zarađuju za kruv za sedam kora, a ja s deset. Evo uđi unutra, u 12. krug pakla. Tu gori, vrije, dim, vatra, to su mirisi, plinovi, vruće pare, tu je iznad 60 stupnjeva. Ko se nije navika, ima da mu oči odma s vrata ispadnu. A ja san se već naučija, isti mi je đava stat unutra ili vanka. Borba, šta ćeš... U vrtu imam i zasađene kapulice pa ljudi kad dođu po janje, pruže ruku za koju ponit odma. Ma nek uzmu, pa ne treba narodu ne znam koliko, neće sad iščupat pet kila - veli.

E kada bi Ljubo progovorio, tko zna koliko bismo pikantnih informacija od njega saznali. Ravno s istoka grada dobili bismo najfriškije vijesti i obilje pikantnih tajni sa svih fešta grada i okolice. Ako itko znade gdje se u zadnjih 25 godina nešto slavilo, i tko je toj fešti nazočio, onda je to sigurno naš sugovornik s Kile. Jer kako god da okreneš, jadno ti je svako pošteno slavlje bez pečenog janjca, odojka ili peke.

S ribon je na Vi

- A to je taki posal, a ja volim društvo. Onda jedan kaže drugom, drugi trećem i onda s godinama počneš peć za obiteljska okupljanja, fešte, restorane i hotele. Je, i hoteli, barem deset njih iz Splita i okolice, i ovi najveći naravno, kod mene pečeno naručuju. A onda dođu i te sastave i rastave, toga je sve više i više. Muški slave rastavu s janjetinom i odojcima, ali ni žene ne zaostaju. Riješe se đavla paklenih od muških pa naprave feštu za novi život. Svega ima – veli.

Svega, osim ribe, a to nam je prišapnuo Ljubin veliki prijatelj, poznati splitski ugostitelj Mile Peka. Pa otkrio kako je Ljubo meštar od pečenog, ali zato je jednom ribu sa svim ljuskama na oganj bacio. Čovjek je kralj pečene janjetine, ali s ribom je na veliko Vi. Ne voli je, kaže Ljubo, peć, ma ni jist, ma bogme ni očistit joj ljuske, pa ju je zato onako frišku u komadu na žar stavio. I da nije bilo Mile Peke i još jednog im prijatelja, oborito bi veličanstvo završilo kao mala girica.

- A je, to je živa istina. To je bilo prije nekoliko godina. Ma nisan ti ja od ribe. Ma ne samo ja, nego ni moji doma se baš mašit za nju neće. Daj ti meni radije ujutro mortadele. I evo može peka, ali s dobrim, pravim mesom. To da. Janjadi mi je priko glave. Ali dok je pečeš, to je druga stvar. Tad joj se posvetiš, moraš bit pažljiv, posolit je, stavit na žeravu. Jednostavno je to. Samo moraš pazit na ciđenje masnoće, jer ako se zapali, ode janje sekundarno. Zapali se dok se okreneš. A odojak je još gori, četvere oči moraš na njemu držat. I zato ja kažem, kruh s deset kora, jer za cilo to vrime moraš uz ražanj i žar stat. Nema izać vani – kaže Ljubo.


Bračko vamo-tamo janje

Ljubo je majstor od pečenog, pa počujte: najbolje je janje od 11 do 12 kila, drniško, studenačko, iz okolice Sinja. Paško ne cijeni, jer se kod njega ništa za pojist nema, meso od mlika, lišeno začinskih trava. A za bračko kaže da ne postoji. Bračko je, veli Ljubo, drugi naziv za vamo-tamo janje.

- Bračko je janje, janje iz Gline koje se malo provoza priko mora do Brača, ode malo na litovanje. Malo tu skakuće, jedno misec dana i onda se pod nazivom bračko janje vraća na kopno na klanje. Zato je vamo-tamo janje – veli Ljubo.


Pekao za Keruma i Berketa

Evo prilike da razriješimo vječno pitanje, koji su dijelovi janjca najbolji. Svatko ima svoje adute, no kralj pečene janjetine kaže da prvenstvo igraju rebra, plećka i vrat. U pečenju s Ljubinim potpisom uživali su brojni, među njima i kandidat za gradonačelnika Željko Kerum, ali i kaštelanski poduzetnik Joško Berket.

Budući da pečeno s Kile za svoje fešte naručuje i glavnina splitskih hotela i restorana, lakše je pitanje tko Ljubine delicije probao nije. Dalmacija pečenu janjetinu voli, a dokazuje to čak 30-ak mladaca sočnih koji se u vrijeme krizmi i pričesti vikendom zavrte pod Ljubinom rukom.

 

Naslovnica Split