Dalmacija Šibenik

totalna ludnica

Zatvorili preostala parkirališta, pa crtali horizontalno, građani 'ispalili': 'Žuri Pikaso, neću stić na peškariju, ostat ću bez srdela!'

totalna ludnica

Nervozno sve, da Bog sačuva. Samo što ne stavin tabelu na auto – mole se stranke da ne suju mater. Svačeg se mi naslušamo, kaže izvođač radova Joso Goreta

– Ma šta zatvoreno? Kako zatvoreno? Ma, je vidija san, ali nisan mislija da je to ozbiljno, ja san mislija da je to zajebancija, prvi aprila! Ma, oni su ludi! Zatvorit četiri parkirališta! A kako ću ja sada ribu uzesti? Znan ja, jebe se tebe za moju ribu, znan ja da tebe nije briga, ali mene je briga! Jesi vidija, ima li srdela doli? Nemaš pojma?! O, ne ima dabogda! – vika je vozač, roba jedno pedeset godina, kroz prozor svoga Audija – nije baš zadnji model, al dobro se drži – dok je drugi vrtija prston po glavi: – Ma oni nisu normalni. Neka horizontalna signalizacija da se obnavlja, vertikalna, šta ja znan šta. Ka da križaljke ispunjavaju, a ne parking naplaćuju. Samo crtaju, jesu se nacrtali više. Vajik in je malo novaca!

– Ovo je ludnica ode. Je li danas specijalna? Pa, i nije. Ludnica je ode svaki dan. Možda je ponediljkon i veća, znate kako je u nas. Pođu u petak nešto obavit u grad, pa odustanu, pa dođe subota, pa sveta nedilja. A onda u ponediljak nagrnu ki bisni! I svi bi auton tili uć u dućan da se može. Ili sać auton do banka!

Eto, tako van je to, svitu moj, bilo u utorak ujutro, kada je iz šibenskoga Gradskog parkinga najavilo da će se zatvoriti nekoliko gradskih parkirališta.

– Da nekoliko! A napiši svih koje još imamo. Šta se ima tu obnavljat horizontalna signalizacija. Ka da to iko gleda! Parkiraš se di uvatiš mista! – vika nam je treći, kad nas je vidija s blokon.

– Nemoj da bi me slučajno slika! Di to iđe? – vika je.

– U Plejboj! Ti nigdi drugo ne moreš ić. Da narod vidi kako si lip i zgodan! – keljija mu se prijatelj. Ali se i on pritija: – Nemoj slučajno da bi mi ime metnija!

– Kako ću ti metnit kad mi ga nisi ni reka – branin se ja.

– Ma ovo je ode sve bisno! – komentirao je netko u prolazu.

– A nisu ni ovi iz Gradskog parkinga normalni! Ić isti dan piturat i zatvorit četiri gradska parkirališta – na Obali palih omladinaca, Obali prvoboraca, Ulici Stjepana Radića i Ante Starčevića (kod pijace op.a) to teško može ikom pametnom past na pamet. I još nadodat: molimo građane za razumijevanje i strpljenje tijekom izvođenja radova! Moš mislit!

– Ma, mi smo van specijalni ljudi. Ovakve lude kuće ima samo u Šibeniku, nigdi drugo. Jer, u ovom gradu ima samo jedna cesta i samo jedna ulica, šta će nama više. I onda i nju zatvoriš. Ma, nema ovo nigdi, velin van ja. U Americi bi se ovo radilo u dvi ure po ponoći. I ujutro niko ne bi zna da se radilo, svit bi se normalno parkira. Ali, u nas je normalno da se radi u nenormalno vrime, u deset uri ujutro, kad je sve puno svita! Kako je znan kako je u Americi? Kako ne bi zna kad san tamo živija 30 godina! – kaza nam je Ante Radovčić.

– A ti si Pilić? Imaš li kartelu podsjetnicu da mi daš? Nemaš? A jebi ga, i ti si mi neki novinar biznismen, a ni kartele nemaš? Kako ću te onda zvat kad mi tribaš? A iman ti baš jednu lipu priču o tomen kako su mi ukreli teren na Kapriju, dok san bija u Americi, a ja ne samo da san izgubija parnicu, nego još moran platit i 80 tisuća kuna sudskih troškova. O tome bi tribalo jedan pravi članak napisat, o toj sudskoj mafiji. Ma, nema ode reda. Ode se ne zna ko šta radi. Eto, jedino je red za uć u banku. To isto nisan nigdi vidija u svitu, da je red za u banku, ka da šta mukti daju. A minjaju ime samo, iz Jadranske u poštansku i to je sad cila ludnica, gužva... – bija je blagogoljiv naš šjor Ante koji je isto naša jedno misto za svog crvenog Jeep Cherokeeja. Ali stra ga je maknit se od njega, da mu ga onaj divljak ne skupi... Kako koji divljak, onaj s "paukon"?

Takvih briga nema šibenski antikvar Srećko Vukšić i njegova vjerna druga Žana Bas. Oni su na skuteru, oboje u ekološkom điru, štednji goriva, a i mogu se parkirat svugdi.

– Mi u Bilicama pratimo trendove! – smije se Srećko koji se odnedavno preselio u susjednu općinu, pod ingerenciju načelnika Josipa Čalete Cara. Tamo se, vele, živi opuštenije! Tamo se preselio s uredom svoje tvrtke i bivši SDP-ov kandidat za šibenskog gradonačelnika Josip Živković.

– Prvi dan kad smo se priselili iz šibenske gradske jezgre nisan se moga koncentrirat na posal. Nešto mi smeta! I odmah skužin šta! Cvrkut ptica! Falila mi je tutnjava bagera sa šibenske Poljane! – smije se Josip. Navika je na njih ka magare na batinu!
Ako je vozačima u Šibeniku teško – a objektivno je, jer s auton ne moš nigdi nego u škašelu – nije lako ni prometnim redarima. I oni miritaju beneficirani radni staž.

– Govore nam svašta ljudi, šta god možete zamislit. Je, da će nas, ubit, zaklat, auton satrat, da ćemo dobit otkaz, da su nas oni zaposlili. Ne fermaju nas baš puno, ka, nismo mi policija. Kad in stigne kazna, onda dolaze u kancelariju, u gradsku upravu, pa gori viču. Ma, ovo je sad još i dobro šta će bit ovo lito! – veli nam redar. I on moli, nemoj molin te, ni slikat ni ime pisat. Srića, veli, da većina ostaje na verbalnim prijetnjama.

-  Većina?

– Je, dikod se znaju i zaletit, pogurat, srića da Niko Slavica ima dva metra i dobrih 120-ak kili, pa može odolit, on je bija prvi prometni redar. Ma, bolje šefa pitajte, Milana Zoričića, on će van više toga znat reć. A zapravo, šta će van reć, ka da ne vidite i sami kako je. Na pazaru je to tako, niko nema strpljenja. Svi bi tili samo na minut se parkirat. A znamo mi našu, šibensku minutu. Nije ni jednu ispod 15-20 minuta. Znaš koliko je to kad ti kod nas ljudi kažu, eto me za 15 minuta. To nije ispod ure! – kazuje redar.

A na obali zatičemo i izvođače radova. Josu Goretu i njegovu ekipu iz firme V.G. Pravac. Uigrani su da je milina, vuku šablone, a Joso barata špricon s pituron, ka da je Pikaso. Brzo to iđe, i brzo se ta pitura suši, za 20 minuta nakon bojanja se ljudi već mogu parkirat. Ali, nije njima mane ni brže.

– Nervozno sve, da Bog sačuva. Samo što ne stavin tabelu na auto – mole se stranke da ne suju mater. Svačeg se mi naslušamo. Ne moš virovat. Da s nama psihijatri idu mogli bi još koji put doktorirat! – veli nam Joso. I smije se na pitanje bi li moga piturat i štokod drugo, a ne samo horizontalnu situaciju.

– Šta bi tebi tribalo? Stan? Uvatila te žena s prolitnjin radovima! Nije ti ovo za to pitura. Ali, mogu ti piturat jaja za Uskrs, to bi moga!

Eto na, vedar duh barem njega ne napušta. On je jedini bio dobre volje to nervozno jutro u Šibeniku. Jutro u kojem su trakom – privremeno – bila zatvorena četiri parkirališta. U gradu kojim se ionako ne može ni proći zbog pustih radova, dizalica, aglomeracija, kopanja plinovoda, cjevovoda, vodovoda, odvoda... A još ni Uskrs nije proša. Tribat će ovo lito selit di bilo!

 

Naslovnica Šibenik