Scena Mozaik

'Mama mia, pa je li to moguće?'

'Puno lipa lova': ove viške kokoške-statisti umjesto da završe u juhi, masno zarađuju, a njihov vlasnik otkrio je zašto on od pozamašne cifre 'neće vidit' ni lipe'

'Mama mia, pa je li to moguće?'

Pukla je priča posljednjih dana kako na Visu s dolaskom Hollywooda i filmskog spektakla "Mamma Mia: Here We Go Again" i domaće koke dobro zarađuju. Mama mia, pa je li to moguće?

Nakon uvezene magaradi i konja, te, za potrebe filma izdresirane koze, sada je i domaća, pernata viška artiljerija počela zarađivati dnevnicu. I, kažu naši izvori da se na putu za hollywoodsku slavu niti ne oznoji, radi šta bi i inače radila, kokodače, čepuša po zemlji, gnoji di oće i kada hoće, ruje, tu i tamo se "usprdeca". I ako joj se baš da, snese koje jaje, iako se u ugovornoj obvezi, a potpisali su je svi koji su na megaprojektu dobili svoj dio kolača, od njih to uopće ne traži.

- Je, danas je na Visu i kokoš dobro bit. Ili se makar pravit da si kokoš. Nisu vas lagali, jedno jato statira danima na setu. I one su otišle u Hollywood – kažu nam domaći.

Dakle, našli smo ih, nećemo kazati kako, na otoku se sve vijesti, a posebice sada, brzo šire. A one su nas dovele do Jurija, Juraja Karuze, simpatičnog šereta, 75-godišnjeg Višanina, podrijetlom iz zaseoka Karuzići, iz Marinje zemlje. Ovako je nekako tekao naš razgovor.

- Dobar dan šjor Juri, evo čuli smo nešto vezano uz vas. Ma zanima me, ako mi možete potvrditi, ma jesu li ono vaše kokice krenule u glumačke vode? Kažu da će postat glumice ka Elizabeth Taylor, Marilyn Monroe - pitamo mi.



- Nego kako! Eno ih gore na setu, prvo su bile na Barjacima, pa su išle glumit u Pothumlje. Prvo ih je išlo šest. A onda su in došle još dvi. Kako čujen snalaze se odlično. Toliko su se dobro ove prve pokazale, da su ovi iz filma zatražili još dvi. Čujen da im nije loše. I kako su čak i jaja počele nosit. A nije in se dalo dok su doma bile. Tu su samo jile. Eto šta jet-set čini – kaže Juri u šali.

A u zbilji stoji kako su Jurinom sinu iz produkcije zatražili najam koka i ponudili honorarčić onome tko ih na setu bude pazio. A kako je on svoje kokice dao ocu na brigu, pitao ga je bi li se sam uhvatio tog posla. Juriju se nije dalo s tim zafrkavati, ionako mu je kokošiju koje svaki dan posjećuje, a od njih, veli, koristi nema, puna kapa. Nisu mu baš u nekim godinama, nisu baš ni od jaja, pa nam je Juri priznao kako bi ih najradije eliminirao. I na njihovo mjesto doveo mladice. Pa je filmsku ponudu o artiljeriji prepustio ženinom bratu. I šura je tako s kokicama krenuo u avanturu.

- Ma ajde, di ću ja s njima po cili dan stat na tom filmskom setu. Iman ja svoje navike, jutarnju kavu s mojom ekipom, pa onda dolazak na didovinu da bi nahranija ove šta su ostale. I tako se moj šura posla uvatija, i to on čuva po desetak sati dok traje snimanje. A kako ni on neće ništa da kaže, onda san malo ja okolo kljuca dok nisan sazna da tih šest kokica svaki dan donesu po nekih 300 kuna. Znači, svaka zaradi po 50. Uz nove dvi je to 400 kuna na dan. Sad, ako je to točno, onaj ko ih čuva i vodi na snimanju dobije po danu 500 kuna. Lipa, puno lipa lova. Samo šta ja od toga ni lipu vidit neću – kaže Juri.

E kako, čudimo se mi? Pa kokice su njegove. Je, al neće on protiv svojih, pa je zaradu od statiranja živine prepustio sinu. A njihovo čuvanje ide šuri. Njemu samom je, šali se, ostao samo fundač. Ništa. A ako bude sriće, eto, možda mu pristigne tek koja kino ulaznica, kada film dođe na viško pokazivanje. I to, nada se džabe, jer bi šteta bilo naplatit mu kartu za film u kojem njegove veličanstvene kokodakalice imaju ulogu. A tko zna, možda mu se i ime nađe na špici, pa tako i on s kokama ode putem slavnih, zezamo ga uz čašicu njegova vina u staroj kući u zaseoku Karuzići.

- Je, je, lako se tako zajebavat. Ali isto, ma priznat ću, i ja san se začudija kad san vidija kako ti ljudi plaćaju. Kokošama, magaradi, i tom konju. Pa taj konj ima ovog šta ga češlja. A, ne češlja ga on svakako, za to triba i posebno svitlo. Nit jako, nit slabo. A taj konj ima i veterinara. Pa i ta koza koju su istrenirali.



Šta se tiče mojih koka njih sin i šura nisu baš puno birali. Odnili su ono prvo iz kokošinjca šta su skupili. Kako san dobija informaciju lipo im je na setu. Da guštaju. Trče. Imaju i za jist. Šura ih donese, pa one statiraju cili dan, onda ih stavi u kokošinjac i sutra opet. A ni njemu nije loše. Čua san da mu je spiza savršena. Da može birat čega sve ima. A na račun kokošiju ima i doručak, ručak, večeru. I marendu. Pa da mu nije upala sikira u med! E da to makar potraje. Ali neće. Šta su glumile, glumile su. Jučer in je bia zadnji dan – kaže.

Pa di će sada? Možda se nakon ovakvog veličanstvenog iskustva neće više moći naviknuti na staro imanje? Na staru ekipu? Pitamo Jurija hoće li se prema njima sada drugačije ponašati, pa ipak su postale zvijezde, obići će svijet, glume u filmu skupa s Meryl Streep?

- Šta se mene tiče mogu joj ih odma i dat. Reću to sinu. Ne zanimaju me. Vraćat mi se ne tribaju. Eto lipo nek idu s Meryl u Amerike. Nek ih svih osam primi ka kućne ljubimce. Isplatit će joj se, uvik od njih može napravit dobar obid. Ja jon savjetujem juvu. Tvrdo im je meso, stare su. Mogla bi još na njima zube slomit. Pa da mi još bogaje u pravcu Visa - smije se Juri.

 

Naslovnica Mozaik