Slobodna Dalmacija

Ta se ljubav skuplja godinama; u prsima i škafetinima, a kad se izloži, onako da se može opipat i izbliza vidit ona sitna slova, priči nema kraja. Za 99. rođendan Hajduka, kolekcionari su udružili ormarune, pa u Braniteljskoj zadruzi “Domaćin” na Trećemu Splitu, pokazali šta imaju. Ili šta znaju ka recimo kuvar Andrej Korač kojega smo u kužini našli kako slaže, redon;

Poljud od sira i pršuta

Izložbu je pogledao i legendarni Vladimir Beara

– Poljud od sira i pršuta, travnjak je salatica, a staza od karotice. Onda brojka 99 od sira feta, rukole i slanih srdela. Vratar Subašić je hobotnica od ubotnice na salatu, a cili svit je pašteta od tunja...

– To si dobro reka...

– A more je od plavoga kupovnoga gela.

U par riči je voditelj Slaven Relja ispriča di je Hajduk bija, i di je sad, na ljestvici i u srcu. Hajdukovce je pozdravija legendarni Vladimir Beara:

– Kako je, tako je, čekamo da se vrati slava – iskusan je, kratak i optimističan leteći barba Beara.

U “diplomat” kuferiću pod šifron, Ivan Perišić iz Kaštel Sućurca čuva svoje tanko blago – ulaznice gotovo svih Hajdukovih utakmica od 1967. godine.

– Pošto bi prodali?

– Nipodašta. Ka šta Hajduk nije na prodaju, tako ni moje uspomene nisu. Ima ih oko 400 i mogu ih satima vrtit, vrtit, svaka mi priča, kad je pogledan znan šta je bilo. Evo ove novije. Vasas – kad je Kranjčar zaigra prvi put. Ova je tuga protiv Debrecena.

– A ova mukte?

– Vaša novinarska.

Vrti Ivan Radničkoga, Željezničara, Dunaferra, Legiju, Banficu, Wislu, Fiorentinu, Fulham, Romu, zna di je sidija, ko je kraj njega bija, iz karte čita šta se događalo toga poljudskoga dana.

– Posebno san ponosan na ovu serijicu iz 1967. di je cila ekipa iz finala na slici, nakon osvojenoga prvoga Kupa Juge...

Kalendar sa zlatnom generacijom

Antikna biblioteka je na stol do. Čitamo naslove “Bernard Vukas – 50 utakmica u državnom dresu”, “Luka Kaliterna – Moja nogometna škola”, “Miljenko Smoje – Hajdučka legenda”, “Šime Poduje...”.

– Do osandesete iman sve – kaže vlasnik Ante Jermelić – više puta san ih sve pročita, to je uvik zanimljivo. A najvridnija mi je iz 1931. godine “Hajduk u Južnoj Americi”.

– Di ih kupujete?

– U Zagrebu, virova ili ne. Tamo ima stotine antikvarijata i u njima svega, a ima i jedan tip koji nabavlja i prodaje ovakve libre.

Josip Milić nema puno uvoza, njegove su zastavice sa centra i sve ostalo šta se može obisit, a šareno je i ima Hajdukov grb.

– Priko raznih ljudi i raznih veza san ih dobiva, počeja san sa 13 godina, a sad ih je priko 250 komada. Počnen pokazivat od ove Totenham – Hajduk sa Staroga placa iz '67., ručni rad. Onda ti je Sparta iz 1984. iz Kupa UEFA-e, St. Etienne '74., Ajax ista godina, PSV '76., HSV '80... Iman sve ove godine sriće, zvali su me neki da prodan, šta in pada na pamet.

Pa da kapetanske zastavice završavaju ko zna di. Ova mi je posebno draga – oriđiđi iz Melbourna 1990. kad su skinili zvizde s dresa.

Bili tići dr. Jakše Frankovića

Nema šanse otvorit ovo vino, samo gledat

U lipu vitrinu su vina s grbon, skupljaju ih Mario Koljatić i Željko Burilović, a najčešće prate rođendane kluba.

– Misni tranimac za 95. godinu, dva šampanjca za 95. i 97., Zlatan otok za 90., žlahtina za 97... Onda tri Torcidine boce: rizling i plavac mali...

– Da je otvorit...

– E da je, al nema šanse, u to se samo gleda.

Ovi će se kolekcionari okupit u udruzi “Bili tići”, a prešidente će bit dr. Jakša Franković, inače vlasnik jedne od najvećih zbirki značaka na svitu, ima ih priko 56 iljada!

– Od Hajduka iman dvista komada, od prvih dana do danas. Najstarija serija od sedan je iz 1911., i kad neko reče da ih takvih ima 15, znaš da laže.

– I za šta bi ih dali?

– Ni za zgradu od 15 ulaza...

piše damir šarac
snimio: jakov prkić / cropix