PRELILO SE MORE ‘Vrulje su skakale ka vodoskoci iz tleja’

Dok Neretvansku dolinu poplavljuje velika voda, mala mista uz obalu između Trogira i Šibenika potopilo je veliko more. Visti o plimi koju je na kraj nabacila velika garbinada, pa je razbivala brode, punila podrume i konobe, dizala ljude cile noći, dolaze iz Segeta, Rogoznice, Pirovca...

U Seget Vranjici bilo je prilično grubo, misto su razbudili vatrogasci koji su nešto iza tri ure izašli na rivu i ispumpavali more iz kuća. Misto je na vodnome području, na sve strane su vrulje, koje su ovih dana skakale ka vodoskoci iz tleja.

More se ujutro povuklo, ostale su velike lokve i razbucana žala, di smo zatekli Marinka Vukmana.
- Diga san se u dvi ure, drveni brod od šest metri mi je bacivalo vanka, moglo ga je razbit ka ništa.
- More se diže kad izlazi misec, oko dvi ure noću, plus donji garbin i ovi naši izvori, eto ti vodurine do grla - daje dijagnozu Mario Vukman dok pribire mriže na kaiću.

S druge strane vale, na Obali Mira Barešića, u kamenu vilu “Kula” i restoran “Kamenica”, Tiho Škokić usuja je 1,2 milijuna eura. Sada sve pliva u vodi.
- Doša san noćas kad su me zvali vatrogasci, to je bilo teško i virovat, priko rive je bilo više od tridest centimetri mora. Digne se plima, sliju se oborinske vode, a ova druga vrije odispod pod pritiskon od dvajest atmosfera, pa to suklja ka iz vatrogasnog criva - opisuje Tiho, kojem je stradala drvenarija u restoranu, zidovi su se nasupali, a još nije ispumpa vodu iz svih prostorija.

- Šta ću, povisit ću prage. Ali bez nasipanja rive nema šanse da se ovo ikad riješi. Samo, kad bi sad došla neka firma i rekla mukte ćemo to napravit, sedamdeset posto mištana bilo bi protiv! Da vidiš slike ove obale od prije pedeset godina... isto je sve!

Spuštamo se u Donji Seget, na šentadi pod rodnom kućom Mihe Barade u portu grupica penšjunata. Mire dokle se noćas uspelo more, a nama tumači ribar Dale Špika:
- Naš je porat pedalj viši od trogirskoga, a još je pedalj more bilo poviše. Kad san se ja diga u tri i po...

Tako rano?
- Taki mi je život. Oćeš da ispričan ili nećeš? Velika garbinada, more se diglo uzgor, sve zacrnilo...

Šta je poplavilo?
- Pitaj na ovi šalter iza – pokazuje prstom na prve kuće u mistu.

Oko crkve Gospe od Ružarija vriće, krpe, lavamani i maštili. Imali su tešku noć, sve im je mokro.
- Ovde na skalu od crkve bilo je ka na plaži, mora poviše žnjuta. Moj zlatane, pitare mi je nosilo – kazuje teta Mare Pušelj svoje sinoćnje avanture.

Diana i Toni Petrović uvode nas u kuhinju koja se još ćuti vlagom.
- Nismo cilu noć zaspali, ovako poplavi svake godine, više nam je dodijalo. Vriće smo dobili kad je sve prošlo!

Vodostaj je bija visok i u restoranima uz obalu, a Marija Stipanović priča kako su je prošle noći probudili susidi.
- Čin san čula viku, znala san koja je ura. Kroz topli pod je prodiralo more. E da je samo more ušlo, nego se digla i kanalizacija. Lani smo deset dana ronili, a digla se jušto na Novu godinu, možeš zamislit kako nam je bilo.

Odma se vidilo da će bit vodna godina...
- To san i ja rekla. Najgore je šta znan da nije gotovo, već umiren od straja šta nas čeka noćas.