Zvali su iz “Gavrilovića” na kantunu da san opet zaboravija karticu. Malo me bilo sram kad san je iša preuzet. Onda su mi prodavačice, ja mislin već treći put, vrteći glavama, otključale ona vrata “Samo za osoblje” i iša san u brkatoga šefa koji je brižno spremija karticu u trezor. Kojon ju je brzinon sad izvadija, shvatija san da u sefu već ima posebno misto s natpison “Pauletić”, za mene kad izgubin karticu.
Da san pljačkaš, zna bi sve tajne planove dućana “Gavrilović” na Mejama. Dok san ovi put čeka šefa, proučava san na zidu komplicirane “planograme” koji obavezuju poslovođu na koju škanciju moraju bit sokovi i pereci, a na koju kiseli kukumari. Šef mi je pružija karticu s osmijehon ohrabrenja, a prodavačice su me na izlazu...
