Nema mi pomoći! Tresen se ka prut zarad Hajdukove utakmice u nedilju s Rijekon. Nakon toliko žuči, jida, razočarenja i beštimji izrečenih prošlih godina, uz misao tipa “ma nikad više se neću ovoliko snervat radi neke utakmice“ u koju zapravo i nisan virova, evo, došlo je opet ono lipo vrime kad se jedva čeka utakmica za poć na plac.
U zadnjih deset godin procvita mi je vrtal i đirani u njemu i to, siguran sam, zato jer bi u vrime Hajdukove utakmice ja biža redit vrtal samo da se ne bi još više nervira. Je, priznajen, uvik bi jednin uvon sluša radio ili čirija s terace na TV na kojoj je bija prijenos utakmice, a kad bi Hajduku pošlo po zlu onda bi se još jače uvatija mašklinića ili motike za okopavat kako bi se švoga i tako ispraznija bis iz sebe.
U zadnje vrime...
U zadnjih deset godin procvita mi je vrtal i đirani u njemu i to, siguran sam, zato jer bi u vrime Hajdukove utakmice ja biža redit vrtal samo da se ne bi još više nervira. Je, priznajen, uvik bi jednin uvon sluša radio ili čirija s terace na TV na kojoj je bija prijenos utakmice, a kad bi Hajduku pošlo po zlu onda bi se još jače uvatija mašklinića ili motike za okopavat kako bi se švoga i tako ispraznija bis iz sebe.
U zadnje vrime...