Kad smo ono igrali protiv Debrecena, pa kad smo primali jedan za drugin golon, prijatelj i ja smo na poluvrimenu - na tribini, a da di drugo - računali koliko golova tribamo dat da prođemo dalje. Naravno da nismo prošli dalje, ali to nan nije smetalo da iduće nedilje opet dođemo na Poljud, zauzmemo svoja mista i počnemo se živcirat ka da nan je prvi put. A zapravo guštat. Jer, tuka ili gubija, Hajduk je uvik gušt.
Navijač koji na plac dolazi samo kad se igra dobro, kad je derbi, ili kad je lipo vrime, nije pravi navijač, njemu je balun način da ubije popodne, da se dvi ure makne iz kuće, a meni je to način života. Kultura življenja, a ne zaluđenost, kako bi neko moga pomislit. Bez Hajduka i utakmica ja ne bi moga. I nisan jedini...
Od šeste godine san na placu. I do danas...
Navijač koji na plac dolazi samo kad se igra dobro, kad je derbi, ili kad je lipo vrime, nije pravi navijač, njemu je balun način da ubije popodne, da se dvi ure makne iz kuće, a meni je to način života. Kultura življenja, a ne zaluđenost, kako bi neko moga pomislit. Bez Hajduka i utakmica ja ne bi moga. I nisan jedini...
Od šeste godine san na placu. I do danas...