Prije se smatralo da si uspija i nešto u životu napravija ako si dobija od firme zlatni sat za trideset godina staža, udarničku značku za doprinos izgradnji socijalizma ili bar bokun stana s liste po OUR-ima; danas, pak, niko si i ništa ako ti netko nije u javnost pustija pornić. Složija se to Salon aklamacijon nakon šta je pušten u opticaj još jedan Blankin opsceni vizualni materijal.
Naravski, o tome se pričalo više nego o ičemu drugom prošle sedmice, i to u tolikoj mjeri da je Jebivjetar Frane, prijatelj Salona, primjetija da “šta bi tek bilo da je u pitanju neka pichija”. Onda su se razvile i polemike o njenoj zgodnoći, šta je naravski uvik nezahvalan teren za unisone zaključke jer svak ima svoje poimanje ljepoga.
Raspravljalo se i o tome ko bi moga bit neznani junak iz filmića (unaprid mu ovin puten čestitam Dan borca), a svi su se složili da nije lako sportašici od dva metra izmamit onako blažen izraz lica.
Uglavnom, i ovon prilikon se pokazalo da kad pustiš malo celeb-seksa - ili bar nešto lažirano na tu temu - ljudi ne misle ni na recesiju ni na rebalans proračuna na pomolu, baš ka šta u vrime kad je u javnost pušten hard core uradak sa Severininom dvojnicom niko nije mislija na Piranski zaljev s kojin je tadašnja vladajuća državna garnitura iskemijala nešto krajnje teritorijalno nepovoljno.
Ali, briga koga za teritorijalnu cjelovitost, uvale i zaljeve kad su in u žarištu zemljovida bile rupe br. jedan i dva, te nešto okolnih brežuljaka i šumaraka. No, rekoh, pojava uratka govori - osim šta kamuflira sranja u našoj izmučenoj zemljici - i o stupnju dosegnute slave. Jer, kad ti netko plasira pornić u javnost, znači da nešto i pizaš.
Okej, možda je lajtmotiv svega tržišna logika. Šta si slavniji, tvoj će pornić dobit više klikova mišen. Zbog toga su se žene već unaprid domislile osiguranju protiv blamaže kad postanu slavne (jer, na prste bi se mogla nabrojit ona koja nikad nije bar malo zgriješila s nekim bezvrijednim, beskrupuloznim, a k tomu i slučajno informatički pismenim dripcem), te već imaju strategiju u duhu pisme Dražena Zečića: “Nisam ja”.
Na primjer, bio-tetovaža na bikini-zoni zahvalna je stvar jer, ako je imate na snimci, dovoljno ju je kasnije skinit, a ako nemate, uputno ju je nježno zatefterit, te potom citirat Zečića. Zgodno je u međuvremenu napravit i neki ozbiljniji estetski zahvatić, te reć ka Jelena Veljača nakon felatio-afere: “Nisam ja, moje su grudi nešto veće”.
Ima šema, ima. Polako; i vi ćete ih naučit kad se proslavite.